Kasna večera utiče na zdravlje: zašto lekari upozoravaju da ne jedete posle 19 sati
Ako vam je desert obavezan deo večeri ili često zavirite u frižider neposredno pre odlaska u krevet, niste jedini. Ipak, ova navika može imati veću cenu nego što se na prvi pogled čini, naročito kada je reč o kvalitetu sna i opštem zdravlju.
Stručnjaci ističu da aktivnosti poput jela stimulišu organizam i direktno utiču na to koliko brzo ćemo zaspati i koliko će san biti kvalitetan. Organizmu je u proseku potrebno oko tri sata da završi varenje poslednjeg obroka.
Zašto kasna večera utiče na zdravlje i san
Ako odlazite na spavanje oko 22 časa, idealno bi bilo da poslednji obrok pojedete najkasnije do 19 sati. Kada jedemo kasno, telo mora da deli energiju između varenja i prirodnog smirivanja koje prethodi snu.
Povećava se protok krvi ka želucu i crevima, telesna temperatura može porasti, a hormoni zaduženi za digestiju ostaju aktivni. Mozak tada dobija signal da je vreme za budnost, a ne za odmor.
Kako kasni obroci remete prirodni ritam organizma
Kasna večera može dovesti do otežanog uspavljivanja i češćih buđenja tokom noći, čak i kada toga nismo svesni. Dugoročno, san postaje plići, a vreme provedeno u dubokim fazama odmora se skraćuje.
Osim problema sa snom, jedenje pred spavanje povećava rizik od gorušice, nadimanja i nelagodnosti u ležećem položaju. Povremena večernja užina nije problem, ali ako postane pravilo, može poremetiti cirkadijalni ritam.
Šta se dešava u telu kada ne jedemo tri sata pre spavanja
U satima pred san organizam se prirodno prebacuje u stanje smirivanja. Telo ulazi u parasimpatičku fazu, koja signalizira opuštanje i pripremu za odmor.
Tri sata bez hrane omogućavaju da se varenje završi pre odlaska u krevet, čime se smanjuje rizik od refluksa i isprekidanog sna. Organizam tada može da se fokusira na regeneraciju umesto na digestivne procese.
Stabilizacija šećera u krvi i lučenje melatonina
Nakon obroka telo luči insulin kako bi regulisalo nivo šećera u krvi. Period od nekoliko sati bez hrane omogućava da se ovaj proces završi i da se nivo glukoze stabilizuje.
Istovremeno se povećava prirodna proizvodnja melatonina, hormona sna. Kada se ne jede neposredno pred spavanje, melatonin se luči na vreme i olakšava uspavljivanje, dok kasni obroci mogu odložiti njegovu proizvodnju.
Bolji san i brži oporavak organizma
Jedan od najvidljivijih efekata ranije večere je bolji kvalitet sna. Lakše se zaspi, buđenja su ređa, a organizam provodi više vremena u dubokom snu.
Kada je varenje završeno, dolazi i do prirodnog pada telesne temperature u večernjim satima, što je jedan od ključnih signala mozgu da je vreme za spavanje.
Uticaj na energiju, masnoće i mišiće
Bez kasnih obroka telo lakše prelazi na sagorevanje zaliha energije, umesto da tokom noći obrađuje hranu iz želuca. Kvalitetan san omogućava i efikasniji oporavak mišića.
Važno je da tokom dana unesemo dovoljno hranljivih materija, ali i da ne odlazimo gladni u krevet. Jednostavna promena u rasporedu obroka, večera nekoliko sati pre spavanja, može imati znatno veći uticaj na zdravlje nego što većina ljudi pretpostavlja.
