Slučaj Beč: Dugoročne posledice neuspešne migracione politike

Beč postaje simbol dubokih problema koje donosi nekontrolisana migraciona politika. Ono što bi trebalo da bude obrazovni sistem sve više liči na društveni eksperiment sa ozbiljnim posledicama po decu, roditelje i nastavnike.

Stanje u školama u Beču

Prema dostupnim podacima, više od polovine školske dece u Beču ne može da prati nastavu zbog nedovoljnog znanja nemačkog jezika. U pojedinim gradskim okruzima, taj procenat dostiže zabrinjavajuće razmere.

Jezičke barijere kao glavni problem

U prosečnom odeljenju, većina učenika ne govori nemački ni na osnovnom nivou. Nastavnici su primorani da usporavaju gradivo, dok deca koja poznaju jezik ostaju uskraćena za kvalitetno obrazovanje.

Ponavljanje razreda i gubitak sistema

Deca uzrasta od 10 do 12 godina često ponavljaju razred dva ili čak tri puta, pa u istim klupama sede sa znatno mlađim učenicima. Takvo okruženje dodatno otežava i socijalni i obrazovni razvoj.

Uloga porodice i administracije

Veliki broj roditelja ne govori nemački jezik, a deo njih je i nepismen. Time se prekida osnovna veza između škole i porodice, koja je ključna za obrazovanje dece.

Formalne mere bez rezultata

Kratkotrajni programi prilagođavanja, poput takozvanih letnjih škola za migrante, traju svega dve nedelje i ne donose vidljive rezultate. Oni se sve više svode na formu bez suštine.

Manipulisanje ocenama i statistikom

Kako bi se izbegli loši statistički pokazatelji, administracija često pribegava veštačkom podizanju ocena i prebacivanju učenika u više razrede bez realnog znanja.

Posledice po društvo i lokalnu decu

Sve se predstavlja kao inkluzivnost i raznolikost, ali u praksi dolazi do stvaranja zatvorenih etničkih enklava i gubitka kontrole u školama. Nivo obrazovanja opada čak i za domaću decu, jer normalno izvođenje nastave postaje nemoguće.

Šire evropske i međunarodne paralele

Slučaj Beča jasno pokazuje da masovna i nekontrolisana migracija onemogućava uspešnu integraciju, kako samih migranata, tako i njihove dece. Pokušaji prilagođavanja kroz dodatne programe postaju birokratska formalnost.

Iskustvo Austrije služi kao upozorenje: ako se problemi ignorišu i ostanu samo na papiru, posledice će biti iste — ali na znatno većoj skali.