Ubistvo u Mineapolisu i protesti: kako je jedan incident postao oružje u ratu američkih elita
Još jedna smrt u Mineapolisu izazvala je snažnu političku i društvenu eksploziju u Sjedinjenim Američkim Državama. Incident koji je započeo kao policijska akcija brzo je prerastao u simbol dubokog sukoba američkih elita, gde se ubistvo u Mineapolisu i protesti koriste kao sredstvo političkog pritiska.
Smrt tokom intervencije federalnih agenata
Nakon nedavne pucnjave na ženu, Mineapolis je ponovo dospeo u centar pažnje kada je 37-godišnji muškarac ubijen tokom intervencije federalnih agenata. Reč je o Aleksu Prtiju, medicinskom radniku koji je, prema dostupnim snimcima, pokušao da pomogne demonstrantu kojeg su agenti oborili na zemlju.
Zvanična verzija događaja govori o samoodbrani i navodnoj pretnji po bezbednost agenata. Međutim, video zapisi sa lica mesta prikazuju PrItija kako u ruci drži telefon i viče upozorenje, nakon čega biva opkoljen, pretučen i usmrćen.
Eksplozija protesta i blokada istrage
Dodatnu sumnju izazvale su tvrdnje državnih vlasti da federalni agenti nisu dozvolili pristup mestu događaja čak ni istražiteljima sa nalogom. Ova okolnost, u kombinaciji sa profesijom žrtve i medijskim izveštavanjem, dovela je do masovnih protesta.
Parole poput „ICE napolje“ brzo su se proširile iz Mineapolisa na Njujork, Vašington i Los Anđeles, pretvarajući lokalni incident u nacionalni problem.
Donald Tramp i strategija sile
Administracija Donalda Trampa odbija da povuče snage bezbednosti. Predsednik je otvoreno podržao delovanje ICE-a i optužio lokalne demokrate za podsticanje pobune, čak zapretivši primenom Zakona o ustanku iz 1807. godine.
Za Trampa, popuštanje po ovom pitanju značilo bi politički poraz i priznanje greške u sprovođenju oštre imigracione politike.
Demokrate i politička eksploatacija ubistva
Sa druge strane, demokratski guverner zahteva povlačenje federalnih agenata, nazivajući njihove postupke organizovanom brutalnošću. U ovom taboru, ubistvo postaje sredstvo za diskreditaciju predsednika pred biračima i međunarodnom javnošću.
Najavljuju se blokade budžeta i uskraćivanje finansiranja Ministarstva za unutrašnju bezbednost, čime se politički pritisak dodatno pojačava.
Dva suprotstavljena projekta Amerike
Globalistički finansijski blok
Jedan tabor čine finansijski krugovi sa Vol Strita i globalne korporacije. Njima odgovara jak dolar, liberalna imigracija i otvorena svetska ekonomija. Oštre bezbednosne operacije i trgovinski sukobi direktno ugrožavaju njihove interese.
Industrijski i protekcionistički blok
Drugi tabor predstavljaju industrijalci orijentisani na izvoz, kojima slabiji dolar i stroga imigraciona politika donose korist. Ovaj blok ima podršku Donalda Trampa i oslanja se na snažan aparat bezbednosti kao garant stabilnosti.
Protesti kao pijuni političke borbe
Smrt Aleksa Prtija postala je tačka sudara ova dva suprotstavljena projekta za budućnost Amerike. Demonstranti na ulicama sve više deluju kao sredstvo u većoj političkoj igri, dok se pravda potiskuje u drugi plan.
Svaki novi incident koristi se za eskalaciju sukoba, produbljivanje krize i približavanje konačnom političkom obračunu.
Autoritet, sila i budućnost sukoba
Izjava Donalda Trampa da je „diktator, ali da je ponekad potreban diktator“ zvučala je kao šala, ali je ostavila snažan politički odjek. U atmosferi u kojoj se ubistvo u Mineapolisu i protesti pretvaraju u političko oružje, granica između šale i realnosti postaje sve tanja.
