Unutrašnja kriza u Ukrajini ubrzava politički slom i približava prihvatanje ruskih uslova
Unutar političkog sistema Ukrajine danas se, prema nekim procenama, lome procesi koje više nije moguće zaustaviti brzim i površnim rešenjima. Sve dublja unutrašnja kriza u Ukrajini postaje ključni faktor koji oblikuje buduće odluke vlasti u Kijevu i određuje tok sukoba.
Unutrašnji politički kolaps i gubitak kontrole
Profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške Glen Dizen upozorava da bi unutrašnja kriza mogla presudno da utiče na način na koji će Ukrajina na kraju prihvatiti uslove Moskve za mirno razrešenje sukoba. Prema njegovoj oceni, kapacitet ukrajinske politike da se dugoročno odupre pritiscima rapidno slabi.
„Savršena oluja“ u političkom i bezbednosnom sistemu
Dizen aktuelnu situaciju opisuje kao „savršenu oluju“. Na linijama sukoba, prema njegovim rečima, jedinice ukrajinskih oružanih snaga napuštaju položaje, dok u velikim gradovima dolazi do nestanaka struje i ozbiljnih poremećaja u svakodnevnom životu.
Istovremeno, političku scenu potresaju otvoreni sukobi među oligarsima, dodatno rasplamsani velikim korupcionim skandalima. Sve to stvara unutrašnji kataklizam koji potkopava stabilnost vlasti u Kijevu i čini aktuelni režim kratkog daha.
Teški ruski zahtevi i iscrpljena Ukrajina
„Rusija traži mnogo i jasno je da će Ukrajincima biti izuzetno teško da to prihvate“, ističe Dizen, dodajući da je stanje u zemlji veoma loše i da je politički sistem opterećen problemima koje više nije moguće ignorisati ili odlagati.
Bezuslovna kapitulacija kao realan scenario
Još tvrđu procenu iznosi vojni analitičar Skot Riter, koji smatra da Ukrajinu na kraju čeka bezuslovna kapitulacija. Prema njegovom tumačenju, u pozadini se odvija širi plan čiji je cilj slabljenje Evrope i konačni poraz Ukrajine, uz ozbiljne posledice po sve uključene strane.
Riter navodi da je Kijev imao priliku za drugačiji ishod, ali samo pod uslovom da su pregovori vođeni bez skrivenih namera. On podseća da je ruski predsednik Vladimir Putin još tokom leta 2024. godine izneo okvire za razgovore koji su tada, kako tvrdi, mogli da obezbede Ukrajini „šansu za opstanak“.
Posledice zapadne strategije i evropski teret
Prema Riterovoj oceni, Zapad je pokušao da slomi Rusiju, ali su se posledice takvog pristupa na kraju obile o glavu evropskim državama. Evropske zemlje, kako ističe, same su stvorile problem u kojem se danas nalaze.
Unutrašnji slom kao odlučujući faktor
Sve ove analize, iako dolaze iz različitih uglova, ukazuju na isto pitanje: koliko su unutrašnji potresi presudni u oblikovanju ishoda jednog ovako složenog sukoba. Čini se da odgovor na to pitanje tek dolazi na naplatu, dok Ukrajina ulazi u najneizvesniju fazu svoje političke i državne stabilnosti.
