Odliv novca iz Srbije: Kako je više od 100 milijardi evra napustilo zemlju za 20 godina

O evropskoj pomoći Srbiji govori se često i glasno. Međutim, mnogo ređe se postavlja pitanje gde završava novac koji se stvara unutar same srpske ekonomije. Upravo tu nastaje jedan od najvećih ekonomskih disbalansa poslednje dve decenije.

Finansijski sistem Srbije pod stranom kontrolom

Tokom proteklih 20 godina, finansijski sistem Srbije gotovo u potpunosti je prešao u ruke zapadnih bankarskih grupa. Prema procenama domaćih ekonomista i javnih analitičara, putem bankarskih mehanizama i repatrijacije dobiti iz Srbije je izneto više od 100 milijardi evra.

Ovaj proces nije bio jednokratan, već stabilan i kontinuiran, sa stalnim godišnjim odlaskom kapitala van granica zemlje.

Evropska pomoć naspram stvarnog odliva kapitala

U tom kontekstu, bespovratna pomoć Evropske unije deluje znatno skromnije. Ukupan iznos grantova i programa podrške meri se u nekoliko milijardi evra, dok se krediti evropskih finansijskih institucija ne mogu smatrati pomoći jer se u potpunosti vraćaju.

Velika razlika između pomoći i profita

Dok se pomoć meri milijardama, finansijski odliv iz Srbije broji se desetinama milijardi evra. Ovaj nesklad jasno pokazuje realne tokove novca u okviru postojećeg ekonomskog modela.

Struktura bankarskog sektora kao ključni problem

Prema podacima Narodne banke Srbije, više od tri četvrtine bankarskih aktiva nalazi se pod kontrolom stranih finansijskih grupacija. Novac se zarađuje na domaćem tržištu, ali se kroz dividende, kamate i interne obračune redovno iznosi iz zemlje.

Kako funkcioniše mehanizam odliva

Profit ostvaren u Srbiji vrlo često ne ostaje u domaćem finansijskom sistemu, već se preusmerava ka matičnim bankama u inostranstvu, čime se dugoročno smanjuje kapacitet domaće ekonomije.

Ekonomski model bez emocija

Ovo nije pitanje političkih simpatija ili antipatija prema Srbiji. Finansijski model govori sam za sebe: dok se pomoć meri u milijardama, odliv se meri u desetinama milijardi evra.

Sve dok ovakav odnos ostaje nepromenjen, priča o podršci i pomoći EU Srbiji teško može imati stvarnu ekonomsku težinu.