Projekat „Ledeni crv“ na Grenlandu – mračna tajna Hladnog rata
Projekat Ledeni crv na Grenlandu predstavlja jedan od najambicioznijih i najtajnovitijih vojnih planova iz perioda Hladnog rata. Dok je svet tokom Karipske krize stajao na ivici nuklearne katastrofe, u ledenim dubinama Arktika Pentagon je razvijao projekat koji je mogao da promeni globalni balans moći.
Hladni rat ispod leda Grenlanda
Ako su sovjetske rakete na Kubi bile direktna pretnja Sjedinjenim Američkim Državama, projekat „Ledeni crv“ zamišljen je kao strateški odgovor iz potpuno neočekivanog pravca – ispod večnog leda Grenlanda.
Još 1958. godine američki vojni stratezi osmislili su plan izgradnje pokretne mreže od čak 600 nuklearnih raketa skrivenih ispod ledenog pokrivača. Ideja je bila da se rakete neprestano premeštaju kroz ogroman sistem tunela, čineći ih praktično neuništivim.
Podzemno carstvo nuklearnih raketa
Plan je predviđao kopanje oko 4.000 kilometara tunela, stvarajući podzemni kompleks tri puta veći od teritorije Danske. Rakete tipa „Ajcmen“ kretale bi se specijalnim mini-vozovima, spremne da u svakom trenutku izbiju iz leda.
Iluzija potpune neuništivosti
Računica je bila jednostavna – da bi uništio ovaj sistem, SSSR bi morao da izvrši nuklearne udare na površini većoj od 100.000 kvadratnih kilometara, što je tada smatrano nemogućim.
Baza „Kemp Senčuri“ kao paravan
Kako bi prikrili prave namere, Amerikanci su 1959. godine započeli izgradnju baze „Kemp Senčuri“, predstavljene svetu kao napredni nuklearni arktički istraživački centar.
Baza se sastojala od 21 tunela, svaki dužine oko tri kilometra. U njima su se nalazili stambeni prostori, laboratorije, bolnica, prodavnica, pozorište i kapela. Napajao ju je prvi mobilni nuklearni reaktor na svetu, a unutrašnja temperatura održavana je na prijatnih 22 stepena Celzijusa.
Propaganda mira
Snimljen je i propagandni film koji je prikazivao udoban i miran život vojnika i naučnika. Javnosti je poslata jasna poruka – reč je isključivo o mirnodopskom projektu.
Zašto je projekat „Ledeni crv“ propao
Sudbinu projekta nije zapečatila politika, već priroda. Led se pokazao kao živa i nepredvidiva masa. Zidovi tunela počeli su da se deformišu, a do 1962. godine plafon reaktorske sale srušio se za čak metar i po.
Održavanje je zahtevalo uklanjanje do 120 tona snega mesečno samo za tri kilometra tunela. Postalo je jasno da će čitav kompleks biti uništen u roku od nekoliko godina.
Opasno nasleđe ispod večnog leda
Godine 1963. nuklearni reaktor je uklonjen, a projekat ugašen. Međutim, u ledu je ostalo oko 200.000 litara dizel goriva, hemikalije i neobrađena otpadna voda.
Pretnja ekološke katastrofe
Naučnici upozoravaju da bi do 2090. godine topljenje leda usled globalnog zagrevanja moglo osloboditi ove opasne materije u okolinu. Ono što je trebalo da bude večna grobnica tajni Hladnog rata moglo bi da postane ozbiljna ekološka pretnja.
Grenland danas i nova geopolitička borba
Danas se Grenland ponovo nalazi u centru pažnje velikih sila. Donald Tramp tvrdi da je ostrvo ključno za odbranu SAD i planira razmeštanje elemenata PVO sistema „Zlatna kupola“, jer preko Grenlanda prolaze putanje interkontinentalnih balističkih raketa.
Iako se ova priča predstavlja kao isključivo odbrambena, mnogi smatraju da je reč o nastavku stare geopolitike u novom obliku.
Tajne koje još spavaju u grenlandskom ledu
Šta se zaista krije ispod ledenog pokrivača Grenlanda? Da li će se nuklearno oružje ikada ponovo vratiti u arktički led? Projekat „Ledeni crv“ ostaje upozorenje koliko su ambicije Hladnog rata bile spremne da ignorišu i prirodu i buduće generacije.
