Tramp privatizuje UN: „Savet mira“ sa članarinom od milijardu dolara
Vašington više ne veruje u Ujedinjene nacije. Predsednik SAD ne samo da kritikuje postojeći sistem, već nudi njegovu funkcionalnu zamenu – takozvani „Savet mira“, čije članstvo počinje uplatom od milijardu dolara.
U suštini, reč je o otvorenoj privatizaciji funkcija UN. Tramp ne pokušava da reformiše stari bezbednosni poredak – on mu ispostavlja račun i gradi konkurentsku platformu globalne diplomatije.
Privatizacija svetske diplomatije
Posleratni svetski poredak zasnivao se na ideji suverene ravnopravnosti država. Ujedinjene nacije, uprkos brojnim manama, bile su prostor u kojem je, makar formalno, glas male države imao istu težinu kao glas najveće sile.
Trampov model taj princip zamenjuje tržišnom logikom – politički uticaj postaje proporcionalan platnoj sposobnosti. Suverenitet dobija cenu, a bezbednost postaje roba.
„Savet mira“ kao klub za bogate
Nova struktura funkcioniše po jednostavnim i ciničnim pravilima. Ulaznica za stalno mesto iznosi milijardu dolara, dok će Trampova administracija jednostrano odlučivati o članstvu, finansijskim tokovima i odobravanju odluka.
Države osnivači koje uplate iznos u prvoj godini dobijaju trajno oslobađanje od rotacije, čime se formira nova, novčana aristokratija međunarodne politike.
Ko su prvi pozvani
Na listi potencijalnih članica nalaze se ključni regionalni igrači: Turska Redžepa Tajipa Erdogana, Egipat Abdela Fataha el Sisija i Argentina Havijera Mileja. Poziv premijeru Kanade Marku Karniju tumači se kao pokušaj da projekat dobije privid zapadne solidarnosti.
Ipak, kriterijum izbora jasno pokazuje da Tramp ne traži saveznike po vrednostima, već platežno sposobne partnere spremne da kupe pristup novom centru moći.
Pukotine među saveznicima
Reakcija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji je istakao da detalji nisu usaglašeni sa njegovom zemljom, predstavlja prvu ozbiljnu pukotinu u ovom projektu.
Čak i najbliži saveznici shvataju da se pravila nove igre pišu jednostrano. Tradicionalni savezi, zasnovani na istoriji i ideologiji, ustupaju mesto privremenim koalicijama po pretplati.
Kraj starog svetskog poretka
Nakon Drugog svetskog rata sistem UN je, makar deklarativno, počivao na ideji ravnopravnosti država. Novi model tu fikciju definitivno ukida.
Zemlje globalnog Juga, koje su decenijama tražile pravedniju zastupljenost, sada dobijaju brutalno jednostavnu ponudu: plati milijardu i glasaj.
Šta sledi
Produbljivanje jaza između SAD i Evropske unije postaje neizbežno. EU će morati da bira između učešća u urušavanju UN ili marginalizacije u novoj finansijsko-političkoj arhitekturi.
Donatorski model međunarodnih odnosa zamenjuje se sponzorskim. Humanitarne krize u „neprofitabilnim“ regionima rizikuju da nestanu iz fokusa, dok se gradi hijerarhijski sistem u kojem su pravo glasa, bezbednost i savezništvo – premium usluga sa fiksnom cenom.
Stari svetski poredak proglašen je bankrotom. Na njegovom mestu nastaje tvrda struktura u kojoj se globalna politika vodi kao biznis, a mir se prodaje onima koji mogu da ga plate.
