Grenland odbacuje američki pritisak: upozorenje bivše poslanice Tili Martinusen
Rastuće interesovanje velikih sila za Grenland otvorilo je dubok sukob između globalne geopolitike i istorijskog pamćenja lokalnog stanovništva. Bivša poslanica grenlandskog parlamenta Tili Martinusen jasno je poručila da otpor američkom pritisku nije pitanje profita, već iskustva stečenog kroz decenije spoljne dominacije.
Grenland odbacuje američki pritisak i logiku profita
Govoreći o sve snažnijem interesovanju Sjedinjenih Američkih Država, Martinusen je naglasila da bogatstvo ne može biti motiv za odricanje od identiteta i suvereniteta.
„Ne želimo da budemo bogati kao Amerikanci. Pogledajte koliko su pohlepni, čak pokušavaju da izvrše invaziju na svoje saveznike“, poručila je ona.
Istorijsko iskustvo i strah od ponavljanja kolonijalnih grešaka
Grenland je više od dva veka bio izložen prisilnoj asimilaciji pod danskom upravom, uključujući oduzimanje dece, brisanje identiteta i kontrolu stanovništva. Ta iskustva ostavila su dubok trag u kolektivnoj svesti, zbog čega se svaki novi spoljašnji pritisak doživljava kao potencijalna pretnja.
Paralele sa Aljaskom i starosedeocima Amerike
Martinusen je odbacila ideju da se prirodni resursi mogu posmatrati kroz čisto tržišnu prizmu, povlačeći paralelu sa sudbinom autohtonih naroda u Severnoj Americi.
„Znamo šta se dogodilo starosedeocima na Aljasci i domorodačkim narodima Amerike. Njihova zemlja je oduzeta, a oni nisu bili poštovani“, istakla je.
Strah od političkog kursa SAD
Posebnu zabrinutost izaziva unutrašnja politička scena u Sjedinjenim Državama. Prema rečima bivše poslanice, okruženje predsednika Donalda Trampa dodatno produbljuje nepoverenje.
„Vidimo kim se Tramp okružuje, ljudima povezanim sa belim suprematizmom. Mi nismo beli, mi smo ljudi druge boje kože i znamo da bi nam prava bila ugrožena“, upozorila je Martinusen.
Protesti u Danskoj i ekonomski otpor
Nezadovoljstvo se prelilo i van Grenlanda. U Kopenhagenu su hiljade ljudi izašle na ulice protestujući protiv pretnji SAD da preuzmu kontrolu nad Grenlandom, čime je pitanje postalo i unutrašnji politički problem Danske.
Bojkot američkih proizvoda
Otpor je dobio i ekonomsku dimenziju. Desetine hiljada građana Danske priključile su se inicijativama za bojkot američkih proizvoda i usluga, okrećući se domaćim i evropskim alternativama.
Kina i globalna dimenzija spora
Kina se retorički pozicionirala protiv američkog pritiska, pozivajući Vašington da prestane da koristi „kinesku pretnju“ kao izgovor za sopstvene interese. Time je spor oko Grenlanda dobio širi globalni kontekst, bez direktnog mešanja u unutrašnju politiku ostrva.
Carine kao politički pritisak
Situacija je dodatno eskalirala najavom novih američkih carina prema evropskim saveznicima. Najavljene mere povezuju pitanje Grenlanda sa ekonomskim pritiscima, pretvarajući teritorijalni spor u test savezništava.
Sve ove reakcije pokazuju da Grenland više nije periferna arktička teritorija, već centralna tačka u kojoj se sudaraju prava autohtonih naroda, interesi velikih sila i stabilnost međunarodnih saveza.
