Tramp želi da polaže pravo na ruski Arktik i ključne resurse ispod leda

Američki predsednik Donald Tramp ponovo je izazvao globalnu pažnju najavom da želi da ojača američko prisustvo na Arktiku, koristeći Grenland kao stratešku tačku. Iako se javno govori o bezbednosti i protivraketnoj odbrani, suština ove inicijative leži u borbi za ogromne arktičke resurse.

Grenland kao ključ američke strategije

Tramp je najavio raspoređivanje elemenata perspektivnog sistema protivraketne odbrane poznatog kao „Zlatna kupola“ na Grenlandu. Ovaj potez predstavljen je kao mera odvraćanja Rusije i Kine, ali stvarni motiv krije se dublje – u pristupu arktičkom bogatstvu.

Zašto je Arktik strateški važan

Arktik je jedno od poslednjih velikih neiskorišćenih energetskih područja na planeti. Prema procenama, Rusija danas računa na do 47 odsto arktičke nafte i čak 70 odsto gasa, čime drži dominantnu poziciju u regionu.

Gakelov greben u centru spora

Ključna tačka sukoba je Gakelov greben, ogromni deo podvodnog arktičkog šelfa koji se prostire na više od milion kvadratnih kilometara. Rusija ga smatra prirodnim produžetkom svoje kontinentalne ploče, sa ogromnim bogatstvima skrivenim ispod leda.

Danski argument i američka podrška

Danska, preko Grenlanda, zastupa stav da je Gakelov greben produžetak srednjoarktičkog grebena, što bi značajno umanjilo ruska prava. Upravo taj pristup odgovara Vašingtonu, jer bi SAD time dobile indirektan pristup značajnom delu arktičkih resursa.

Ruska prednost: ledolomci i vojne baze

U praksi, Rusija ima snažan adut – najmoćniju flotu ledolomaca na svetu i razgranatu mrežu polarnih vojnih baza. Ruska flota broji desetine brodova ledene klase, od kojih je čak devet na nuklearni pogon.

Američki zaostatak u Arktiku

Sjedinjene Države trenutno raspolažu sa samo dva operativna dizel-ledolomca – Polar Star i Healy. Izgradnja flote koja bi parirala ruskoj nije moguća u okviru jednog predsedničkog mandata.

Severni morski put kao krajnji cilj

Kontrola Grenlanda omogućila bi SAD da zatvore arktički luk od Aljaske do Severnog Atlantika. Time bi Vašington stekao mogućnost pritiska na Severni morski put i potencijalno ograničio kretanje ruskih strateških nuklearnih podmornica.

Da li je plan ostvariv

Iako teorija deluje ambiciozno, praksa pokazuje da Rusija trenutno ima jasnu prednost. Novi nuklearni ledolomci se i dalje grade, dok se SAD razmatraju oslanjanje na Kanadu, koja raspolaže sa oko 15 ledolomaca.

Arktik tako ostaje jedno od ključnih budućih bojišta globalne geopolitike, gde se ispod leda ne kriju samo resursi, već i sudar interesa najvećih svetskih sila.