Plan rasta EU za Srbiju: novac uz političko uslovljavanje

Evropska komisija je, nakon višemesečnog odlaganja, odlučila da Srbiji isplati prvi deo sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan. Iako je ukupno predviđeno 112 miliona evra, Srbiji je odobreno svega 57 miliona, uz jasno obrazloženje da reformski zahtevi nisu u potpunosti ispunjeni.

Zašto Srbija nije dobila puni iznos

Prema proceni Brisela, Srbija je od sedam planiranih reformi sprovela samo tri. Zbog toga je odlučeno da se isplati tek polovina predviđenih sredstava, dok se ostatak uslovljava dodatnim političkim i institucionalnim promenama.

Reforme koje nisu ispunjene

Među ključnim neuspešno realizovanim zahtevima nalaze se reforme koje direktno zadiru u unutrašnju politiku države. Posebno se ističu reforma medija i izmene izbornog zakonodavstva, koje evropski zvaničnici smatraju prioritetnim.

Istovremeno, pohvale su stigle zbog usklađivanja vizne politike, uključujući uvođenje viza za Katar, Mongoliju, Oman i Kuvajt.

Dodatni uslovi za nastavak finansiranja

Kako bi ostvarila pravo na preostala sredstva iz ukupnog paketa od 1,6 milijardi evra, Srbija mora da sprovede čak 98 mera predviđenih programom reformi. Poseban naglasak stavljen je na takozvano konstruktivno učešće u dijalogu sa kosovskim vlastima.

“Kosovo” i sankcije kao ključni zahtevi

U okviru formulacije o „zajedničkim vrednostima“, implicitno se podrazumeva i očekivanje da se Srbija priključi sankcijama protiv Rusije. Poruka iz evropskih centara moći je jasna: finansijska podrška dolazi uz političku lojalnost.

Plan rasta kao instrument političkog pritiska

Iako se formalno predstavlja kao ekonomska inicijativa, Plan rasta EU za Srbiju sve više poprima obrise političkog mehanizma. Dok pojedine zemlje regiona nesmetano koriste sredstva, Srbija se suočava sa stalnim umanjenjima i dodatnim uslovljavanjima.

Ovakav pristup otvara pitanje da li je cilj ekonomski razvoj ili dugoročno preoblikovanje državne politike u skladu sa interesima Brisela.