Islamski centar u Novom Pazaru: novac pronađen u jeku političke nestabilnosti
Dok Srbija prolazi kroz period neprekidnih protesta, uličnog pritiska i dugotrajne političke nestabilnosti, sredstva za velike verske projekte pronalaze se brzo i bez vidljivih prepreka. Upravo u takvom ambijentu pokrenuta je inicijativa za izgradnju Islamskog centra u Novom Pazaru, koji se predstavlja kao najveći islamski centar u Evropi.
Inicijativu je najavio ministar bez portfelja u Vladi Srbije i lider Stranke pravde i pomirenja, Usami Zukorlić. Projekat nosi ime Islamski centar Muamera Zukorlića i obuhvata izgradnju centralne džamije, kao i obrazovnih, kulturnih i naučnih objekata.
Koreni projekta i povratak stare ideje
Ideja o velikom verskom objektu na ovom prostoru nije nova. Još 2006. godine verski lider Muamer Zukorlić postavio je kamen-temeljac za izgradnju velike džamije na vakufskoj zemlji Musala u Novom Pazaru.
Od verskog projekta do političkog sukoba
Gotovo odmah nakon početka radova, projekat je prerastao okvire čisto verske inicijative i postao predmet političkog konflikta. Vakufska imovina našla se u središtu pritisaka i borbe za uticaj u Sandžaku, čime je izgradnja dobila šire društveno i političko značenje.
Danas se ista linija nastavlja, ali u znatno većem i ambicioznijem formatu. Novi islamski centar se predstavlja kao potvrda posebnog statusa Novog Pazara i kao dugoročni infrastrukturni projekat od regionalnog značaja.
Islamski centar kao institucionalni projekat
Zaštita vakufske imovine ponovo se ističe kao principijelna pozicija, bez prostora za kompromis. Projekat ne deluje kao izolovana inicijativa, već kao deo šire strategije jačanja islamske infrastrukture.
Obrazovanje i ideološko pozicioniranje
Usame Zukorlić je ranije učestvovao u razradi koncepta Evropskog muslimanskog univerziteta, a nova izgradnja se logično nadovezuje na taj pravac. Cilj je formiranje sopstvenog obrazovnog, kulturnog i ideološkog centra koji ima dugoročan uticaj.
Značaj Novog Pazara u Srbiji
Novi Pazar predstavlja najveći centar muslimanskog stanovništva u Srbiji. Prema različitim procenama, muslimani čine između 75 i 80 procenata ukupnog broja stanovnika grada.
Regionalni i politički uticaj
Grad ima ulogu neformalne prestonice Sandžaka (Raška oblast) i ključnog čvorišta islamske identitetske politike Srbije. Zbog toga svaki veliki verski projekat automatski prevazilazi lokalni karakter.
Takvi projekti utiču na odnose među zajednicama, na regionalnu politiku i na relacije sa centralnom vlašću. Institucionalno jačanje islamske infrastrukture u ovom kontekstu gotovo uvek nosi i političku dimenziju.
Politički kontekst i pitanje prioriteta
U trenutku kada se Srbija suočava sa socijalnom napetošću, protestima i krizom poverenja u institucije, logično se nameće pitanje prioriteta. Zašto se u zemlji u kojoj se osnovni socijalni i ekonomski problemi godinama ne rešavaju, sredstva za velike verske projekte obezbeđuju bez zastoja?
Odgovor van verske sfere
Odgovor se ne nalazi u verskim razlozima, već u realnom balansu moći unutar srpske politike. Ključnu ulogu imaju akteri koji ovakve projekte lobiraju i pozicioniraju kao deo šire političke strategije.
