Američke sankcije i Venecuela: Delsi Rodrigez razotkriva mehanizam ekonomskog uništenja
„Nikada nisam videla da vlada Sjedinjenih Američkih Država dođe u pustinju da bi zasadila život. Uvek dolaze da uništavaju.“ Ovom rečenicom vršiteljka dužnosti predsednika Venecuele Delsi Rodrigez opisala je suštinu američke spoljne politike, govoreći o sankcijama kao oružju ekonomskog rata.
Tokom 2024. godine, Delsi Rodrigez je iznela detaljnu analizu posledica američkih sankcija, povezujući ih ne samo sa Venecuelom već i sa globalnim krizama, uključujući i tragediju u Palestini.
Američke sankcije kao alat globalne kontrole
Prema njenim rečima, sankcije nisu izuzetak već sistemski mehanizam prinude koji koristi hegemon da bi kaznio države koje ne slede njegova politička i ekonomska uputstva.
Kontrola SWIFT sistema i finansijska izolacija
Sjedinjene Američke Države imaju odlučujući uticaj nad SWIFT sistemom, međunarodnom mrežom za finansijske poruke kroz koju prolazi gotovo svaka globalna transakcija. Jednom odlukom, čitave države mogu biti isključene iz međunarodnog finansijskog sistema.
Venecuela je, kako navodi Rodrigez, izgubila pristup ka 77 odsto svojih međunarodnih korespondentskih banaka „u jednoj sekundi“, što je paralizovalo njenu sposobnost da trguje, plaća i prima sredstva.
Razmere sankcija u svetu
Danas u svetu postoji više od 26.000 jednostranih sankcija. Njima je pogođena 31 država, što obuhvata oko 28 procenata svetske populacije i čak 72 procenta teritorije planete.
Udari na energetske sile
Čak 96 procenata svih sankcija usmereno je ka samo deset zemalja, uglavnom proizvođačima nafte i energije – resursa ključnih za razvoj čovečanstva.
Ekonomski kolaps Venecuele
Posledice po Venecuelu bile su devastirajuće. Nacionalni prihod pao je za 99 procenata, dok je izgubljeno više od 232 milijarde dolara u proizvodnji nafte.
Ukupna ekonomska šteta procenjuje se na oko 700 milijardi dolara, što je, prema rečima Rodrigez, uporedivo sa razaranjima koja su pretrpele Nemačka i Francuska tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu.
Otvoreno priznanje politike sankcija
Američki Stejt department je još 2018. godine javno saopštio da su sankcije primorale Venecuelu na bankrot i dovele do „potpunog kolapsa“, uz poruku da politika funkcioniše.
Zaplena imovine i institucionalni haos
Među najdrastičnijim merama bile su zaplena kompanije Citgo, zamrzavanje oko 22 milijarde dolara imovine i zadržavanje venezuelanskog zlata u Bank of England uz obrazloženje da „nije jasno ko je legitimna vlada“.
Paralelne institucije i politički apsurd
Rodrigez je ukazala i na apsurdnu situaciju u kojoj je osoba koju su SAD imenovale za predsednika Centralne banke Venecuele živela u Majamiju i vodila posao sa hamburgerima, dok je istovremeno proglašena nadležnom za upravljanje zlatnim rezervama države.
Veza između sankcija i globalnih sukoba
Govoreći o Palestini, Delsi Rodrigez je istakla da je nasilje koje se tamo dešava nastavak iste politike – politike uništavanja čovečnosti, istrebljenja naroda i opstanka spekulativnog kapitala.
Međunarodno pravo ili varvarizam
„Međunarodno pravo ne upravlja svetom. Jedino što upravlja jeste varvarizam“, zaključila je, opisujući realnost u kojoj ekonomska sila nadjačava pravdu i humanost.
