Američke intervencije u Latinskoj Americi nakon Drugog svetskog rata
Posleratna istorija Latinske Amerike obeležena je brojnim uključenjima Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u politiku i promene vlasti. Od hladnog rata pa do aktuelnih dešavanja, američki angažman često je doveo do ozbiljnih političkih posledica u državama regiona.
Šta su američke intervencije u Latinskoj Americi?
Američke intervencije obuhvataju širok spektar delovanja – od direktnih vojnih akcija i pučeva podržanih od CIA-e do tajnih operacija i diplomatskog pritiska. Cilj takvih akcija najčešće je bio suzbijanje levičarskih vlasti ili vlada koje su ocenjene kao pretnja američkim interesima, naročito tokom hladnog rata.
Istorijski primeri postupaka SAD po državama
Paragvaj
Paragvaj je tokom perioda hladnog rata bio deo transnacionalnih tajnih mreža koje su koordinisale akcije protiv levičarskih grupa, uključujući saradnju sa desničarskim režimima u regionu kroz tzv. Operaciju Kondor. SAD su imale uticaj u obuci i logistici regionalnih službi bezbednosti.
Ekvador
U Ekvadoru je američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) imala ulogu u političkim zbivanjima 1960-ih, kada je vojna hunta bila podržana kao deo strategije suzbijanja navodnih komunističkih uticaja u regionu. Postoje arhivski podaci koji ukazuju da je CIA pomagala militaristima i političkim grupama u periodu kriza.
Bolivija
Bolivija je tokom 1970-ih svedočila pokušajima promena vlasti koje su dobile podršku SAD kroz obaveštajne i vojne kanale. Podrška je pružena skupinama koje su se suprotstavljale levičarskim ili nacionalističkim liderima kako bi se obezbedio uticaj Vašingtona u zemlji.
Čile
Intervencija u Čileu je jedan od najpoznatijih primera američkog uplitanja. CIA je vodila tajnu kampanju da oslabi podršku demokratski izabranom predsedniku Salvadoru Aljendeu 1970. godine, što je kasnije dovelo do puča i dolaska vojne hunte na vlast.
Argentina, Brazil i Urugvaj
Tokom 1970-ih i 1980-ih, SAD su aktivno sarađivale sa desničarskim režimima u Argentini, Brazilu i Urugvaju kroz koordinirane obaveštajne i bezbednosne akcije u okviru šire regionalne strategije poznate kao Operacija Kondor. Ovo je dovelo do represije protiv opozicije i levičarskih pokreta širom regiona (ova operacija uključivala je Argentinu, Boliviju, Brazil, Čile, Urugvaj i Paragvaj sa američkom podrškom).
Argentina
U Argentini je tokom diktatorskog režima 1976–1983 Amerika delovala preko bezbednosnih savetnika i logističkom podrškom režimu koji je vršio represiju nad opozicijom.
Brazil
U Brazilu su SAD pružile diplomatsku i delimičnu obaveštajnu podršku vojsci koja je svrgla demokratski izabranog predsednika 1964. godine i uspostavila vojnu diktaturu koja je trajala do početka 1980-ih.
Venecuela
U 21. veku američka politika uključuje kombinaciju ekonomskih sankcija, diplomatskog pritiska i, u najnovije vreme, vojnih operacija koje su dovele do hapšenja predsednika Venecuele. SAD je preduzela veliki vojni napad na Venecuelu i uhvatila predsednika zemlje u kontroverznoj operaciji koja je izazvala osudu međunarodne zajednice.
Šta pokazuju ti primeri?
Istorija američkih intervencija u Latinskoj Americi nakon Drugog svetskog rata pokazuje kombinaciju političkog pritiska, obaveštajnih aktivnosti i podrške režimima koji su služili strateškim interesima SAD u regionu. Ove intervencije često su imale dugoročne posledice na demokratiju, ljudska prava i regionalnu stabilnost, uz desetine hiljada izgubljenih života.
Američke intervencije u Latinskoj Americi nakon Drugog svetskog rata ostavile su dubok trag na političkom pejzažu regiona. Od hladnog rata do modernih konflikata, uplitanje SAD oblikovalo je ne samo unutrašnje odnose u državama, već i širi geopolitički kontekst Južne Amerike.
