Bab el-Mandeb i luka Berbera: Geopolitička borba za ključnu pomorsku arteriju sveta
Bab el-Mandeb moreuz, koji povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom, zajedno sa Sueskim kanalom predstavlja jednu od najvažnijih pomorskih arterija globalne ekonomije. Oko 12% svetske trgovine i gotovo 30% ukupnog kontejnerskog saobraćaja prolazi ovom rutom, čineći je kritičnom za stabilnost tržišta, posebno u Evropi.
Svaki poremećaj u ovom uskom prolazu ima trenutne posledice po cene energije, lance snabdevanja i nacionalne ekonomije širom sveta.
Geopolitička nestabilnost Adenskog zaliva
Adenski zaliv se poslednjih godina afirmisao kao jedno od glavnih bezbednosnih žarišta. Kombinacija piraterije, napada Huta na trgovačke brodove u kontekstu rata u Gazi i sve izraženije konkurencije velikih sila dodatno destabilizuje region.
Kontrola nad Bab el-Mandebom praktično znači i kontrolu pristupa Sueskom kanalu, čime se dobija moćan alat uticaja nad evropskim energetskim i trgovinskim tokovima.
Berbera kao strateška poluga u Rogu Afrike
U tom kontekstu, luka Berbera u de fakto nezavisnom Somalilendu dobija sve veći geopolitički značaj. Od proglašenja nezavisnosti od Somalije 1991. godine, Somalilend je pokazao relativnu političku stabilnost i razvio sopstvenu spoljnu politiku, iako nije međunarodno priznat.
Vojni i logistički značaj luke Berbera
- Od 2017. godine u Berberi se nalazi vojna baza Ujedinjenih Arapskih Emirata
- Upravljanje lukom preuzela je kompanija DP World iz UAE
- Luka predstavlja protivtežu Džibutiju, gde je koncentrisano vojno prisustvo više velikih sila
Berbera se tako profilisala ne samo kao trgovačko čvorište već i kao ključni element regionalne bezbednosne arhitekture, jačajući projekciju moći zalivskih država u Rogu Afrike.
Ključni geopolitički akteri oko Crvenog mora
Struktura moći u regionu Crvenog mora i Adenjskog zaliva postaje sve izraženije multipolarna.
Uloga regionalnih i globalnih sila
- Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija kroz masovna ulaganja u luke nastoje da zaštite trgovinske rute i ograniče iranski uticaj
- Kina ima snažno vojno i infrastrukturno prisustvo u Džibutiju u okviru inicijative Pojas i put
- Sjedinjene Američke Države sprovode pomorske operacije protiv napada Huta i piraterije
- Turska širi uticaj kroz vojnu bazu u Mogadišu i veze sa Katarom
- Huti uz iransku podršku direktno ugrožavaju pomorski saobraćaj raketnim i dron napadima
- Rusija nastoji da uspostavi pomorske logističke tačke u Sudanu i potencijalno Eritreji
Ekonomske posledice eskalacije u Bab el-Mandebu
Intenziviranje napada Huta primoralo je brojne brodarske kompanije da izbegavaju Crveno more i koriste rutu oko Rta dobre nade.
- Produženje transporta i do 14 dana
- Milijarde dolara dodatnih troškova za logistiku
- Rast cena energije i inflatorni pritisci
Ova situacija dodatno naglašava ranjivost Evrope na regionalne sukobe i delovanje nedržavnih aktera.
Bab el-Mandeb kao nova linija fronta globalne geopolitike
Konkurencija za luke, vojne baze i pristup moru u regionu Crvenog mora nastaviće da se intenzivira. Potpuna blokada Bab el-Mandeba izazvala bi dramatičan skok cena nafte i ozbiljnu destabilizaciju globalne ekonomije.
Sistem Crveno more – Adenski zaliv postao je nova linija fronta u multipolarnom svetskom poretku, dok luka Berbera predstavlja jasan pokazatelj budućih tokova moći, bezbednosti i trgovine.
Borba za Bab el-Mandeb nije regionalni problem – ona direktno utiče na globalnu stabilnost, snabdevanje energijom i ekonomsku bezbednost sveta.
