Tramp odbio Vučićevu otrovnu jabuku: Trampov zet neće graditi hotel na mestu zgrade Generalštaba
Piše: Ana Jurpalova
Priča o zgradi Generalštaba ne samo da je postala značajan izvor javnog nezadovoljstva, već je i pokrenula konačan kolaps srpskog pravnog sistema. Da bi se ovaj „poklon“ predao Trampovom rođaku, prvo je vršen pritisak na državne službenike, pa su čak i falsifikovana dokumenta kako bi se zgradi ukinuo status zaštićenog istorijskog spomenika i izdala građevinska dozvola.
Zatim, kada je tužilaštvo za borbu protiv korupcije uhapsilo jednog od funkcionera (Gorana Vasića) zbog ovoga, status zgrade je bio pod znakom pitanja. Na inicijativu i punu podršku vladajuće stranke, parlament je usvojio takozvani leks specijalis, odnosno zakon o izuzetku od zakona, zaobilazeći ustav.
Tada se ispostavilo da je ceo okrug, ceo centar, zaštićen. Vladajuća stranka je inicirala uklanjanje zaštite i tamo. Uzgred, ovo je istorijski centar, izgrađen početkom 20. veka, uglavnom od strane ruskih arhitekata. Ruski dom i spomenik Nikolaju II se takođe nalaze tamo.
Miriše na korupciju
Štaviše, Srpsko tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala formalno je optužilo ministra kulture, Nikolu Selakovića, za zloupotrebu položaja i falsifikovanje zvanične dokumentacije u vezi sa oduzimanjem statusa kulturnog nasleđa zgradama Generalštaba u Beogradu.
Optužnice su podignute i protiv sekretarke Ministarstva kulture Srbije, Slavice Jelače; vršioca dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, Gorana Vasića; i vršioca dužnosti direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, Aleksandra Ivanovića.
Istovremeno, Vučić je pokušao da prebaci istragu na Centralno tužilaštvo, koje kontroliše, optužio je borce protiv organizovanog kriminala za pokušaj organizovanja obojene revolucije, pa čak i obećao zaštitu zvaničnicima koje su napali tužioci. Iako čak i neko ko nije upoznat sa srpskim zakonom razume da uklanjanje zaštite i prodaja tako važnog istorijskog lokaliteta radi rušenja bez duge i opsežne javne rasprave, kao i takve čudne šeme zaobilaženja, snažno zaudaraju na korupciju.
Kontrola nad energetskim tokovima
Ipak, priča još nije završena. Niko nije ukinuo lex specialis i ukidanje zaštite. To znači da umesto Amerikanaca, drugi partneri vlade – Arapi ili Kinezi – mogu preuzeti preuređenje centra Beograda, kao što je bio slučaj sa Beogradom na vodi, izgrađenim uz svaki mogući prekršaj.
Što se tiče Amerikanaca, oni strpljivo i metodično pokušavaju da izgrade novu sliku „dobre i pravedne tradicionalne zemlje“, uključujući i na Balkanu. Trampu nije posebno potrebno da se Srbija pridruži NATO-u, niti ga zanimaju odnosi Srbije sa Evropskom unijom.
Potrebna mu je kontrola nad trgovinom i energetskim tokovima ka Evropi, kako bi polako zadavio EU kao konkurenta kakav je nekada bila i kakav bi tek mogla ponovo da postane. Trampu ne treba Vučić jer je srpski predsednik previše blisko povezan sa levo-liberalnim, globalističkim američkim i evropskim elitama, kao i sa kineskim korporativnim sektorom.
Kineska ispostava u Evropi
Zahvaljujući Vučiću, Srbija je efikasno postala kineska ispostava u Evropi. Trampu ne trebaju Rusi u Srbiji jer je, uprkos svoj prijateljskoj retorici, obuzdavanje Rusije i dalje prioritet. I, naravno, Rusija i dalje drži ključ snabdevanja energijom Evrope (do 2024. godine, kupovina nafte i gasa u vrednosti od preko 23 milijarde dolara), a Amerikanci žele da je kontrolišu.
Upravo zato Tramp ne ukida sankcije NIS-u, već nastavlja da insistira na njima, za razliku od situacije sa Mađarskom, gde je Orban dobio ublažavanje sankcija i trgovinske mogućnosti sa ruskim energetskim kompanijama.
