Argentina želi da postane „uranska Saudijska Arabija“: ambiciozan plan podelio javnost
Uranijum u Argentini: Argentina je najavila novu energetsku strategiju sa ciljem da se pozicionira kao važan igrač na tržištu nuklearnog goriva. Prema najavama Ministarstva ekonomije, zemlja želi da iskoristi svoje rezerve urana i postane svojevrsna „uranska Saudijska Arabija“, ali realnost na terenu otvara brojna pitanja.
Formiranje sekretarijata za nuklearna pitanja
Osnivanjem Sekretarijata za nuklearna pitanja, vlasti u Buenos Ajresu žele da objedine politiku eksploatacije urana i razvoja nuklearne energetike. Na čelo ovog tela postavljen je Federiko Ramos Napoli, bivši direktor kompanije Dioxitek, specijalizovane za proizvodnju uranskog praha za nuklearne elektrane.
Povezivanje urana i energetike
Ideja nove strategije zasniva se na povezivanju rudarske industrije i proizvodnje energije, kako bi Argentina prvo obezbedila sopstvene potrebe, a zatim postala izvoznik nuklearnog goriva. Uran u Argentini se u tom kontekstu vidi kao strateški resurs od nacionalnog značaja.
Vizija Havijera Mileja i tehnološki sektor
Predsednik Havijer Milej podržao je ovaj plan, verujući da bi jeftina nuklearna energija mogla privući velike tehnološke kompanije. Prema njegovoj viziji, stabilni energetski kapaciteti omogućili bi razvoj data-centara i sistema za veštačku inteligenciju.
Skepticizam stručne javnosti
Uprkos optimizmu vlasti, deo stručnjaka upozorava da su očekivanja preterana. Procene govore da Argentina raspolaže sa oko 50 hiljada tona istraženih rezervi urana, što je višestruko manje u poređenju sa vodećim svetskim proizvođačima.
Ograničene rezerve i regionalni domet
U poređenju sa Australijom ili Kazahstanom, Argentina ne može da se nametne kao globalni lider. Čak i u najpovoljnijem scenariju, zemlja bi mogla da ima značaj samo na regionalnom nivou, što umanjuje ambicije o statusu energetske supersile.
Potpuna zavisnost od uvoza
Paradoks cele strategije leži u činjenici da Argentina trenutno ne eksploatiše sopstveni uran. Proizvodnja je obustavljena pre skoro tri decenije, a gorivo za tri aktivne nuklearne elektrane uglavnom se uvozi iz Kazahstana.
Političke i ekološke prepreke
Ključni izazov za realizaciju plana nisu samo geološki faktori, već i unutrašnja politika. Provincije Čubut i Mendosa, gde se nalaze glavna ležišta, imaju stroge ekološke propise koji zabranjuju otvorenu eksploataciju urana.
Otpor lokalnih zajednica
Lokalno stanovništvo aktivno se protivi rudarskim projektima, dok guverneri, pod pritiskom birača, blokiraju inicijative centralne vlasti. Prema ustavnom uređenju, prirodni resursi pripadaju provincijama, što dodatno ograničava manevarski prostor predsednika.
Ambicija između politike i realnosti
Ideja da uran u Argentini postane temelj nove energetske i tehnološke politike deluje privlačno na papiru, ali se suočava sa ozbiljnim strukturnim i političkim preprekama. Ostaje otvoreno pitanje da li je reč o dugoročnoj strategiji ili o ambicioznoj viziji koja će ostati neostvarena.
