Pad vrednosti dinara i strategija jeftine radne snage u Srbiji
Pad vrednosti dinara u Srbiji postaje centralna tačka nove ekonomske realnosti, dok kreatori politika i međunarodni kreditori grade model rasta zasnovan na jeftinoj radnoj snazi. Takav pristup dovodi do porasta javnog duga, gubitka ekonomske stabilnosti i produbljivanja zavisnosti zemlje od stranog kapitala.
Realna slika BDP-a Srbije
Zvanični narativ poslednjih godina prikazuje visoke brojke bruto domaćeg proizvoda, ali realna procena pokazuje da se BDP kreće u rasponu od 58 do 60 milijardi evra. Inflacija, promenjena metodologija i uključivanje sporednih ekonomskih aktivnosti stvaraju iskrivljenu sliku ekonomskog rasta.
Uticaj inflacije i statističkih prilagođavanja
Inflacija veštački uvećava nominalni BDP, dok metodološke izmene omogućavaju uključivanje aktivnosti koje ne predstavljaju stvarnu ekonomsku snagu. Time se prikriva pravi nivo zaduženosti i izbegava suočavanje sa strukturnim problemima.
Kraj ere jeftinog zaduživanja
Model kreditne ekonomije koji je godinama funkcionisao za mnoge “zombi države” više nije održiv. Srbija, kao visoko zavisna od spoljnog finansiranja, ulazi u fazu kada jeftino i lako dostupno zaduživanje postaje prošlost.
Pad pokrivenosti uvoza izvozom
Zbog visoke uvozne zavisnosti, pokrivenost uvoza izvozom ubrzano opada. Strani investitori, koji su do sada održavali minimalni izvoz, postepeno se povlače, dok novih projekata nema u obimu koji bi nadomestio gubitke.
Nestanak jeftine energije kao faktor rizika
Odluka da se Srbija odrekne povoljnih energenata, posebno ruskog gasa, otvara prostor za agresivne energetske politike Evropske unije i tržišne modele koji povećavaju troškove industrije. Paralelno s tim, zelena agenda dodatno opterećuje poslovanje.
Pad doznaka iz inostranstva
Jedan od ključnih izvora deviza – doznake dijaspore – beleži pad. To dodatno smanjuje sposobnost države da stabilizuje kurs dinara.
Priprema terena za pad vrednosti dinara
Kada kreditori procene da nema više prostora za novo zaduživanje, preostaje opcija – pad vrednosti dinara. Time se nominalna vrednost javnog duga povećava i lako prelazi 67% BDP, što je iznad referentnih kriterijuma iz Mastrihta.
Javni dug iznad realnih granica
Dok se zvanično tvrdi da je javni dug kontrolisan, ukupne obaveze države prelaze 110% realnog BDP-a. Devalvacija bi omogućila kreditorima da kroz statistiku prikažu Srbiju kao prezaduženu, čime se otvara put za radikalne mere.
Jeftina radna snaga kao “komparativna prednost”
Pad vrednosti dinara znači jedno – radna snaga u Srbiji postaje još jeftinija. Realne zarade značajno padaju, a to međunarodni investitori predstavljaju kao “komparativnu prednost”. Time se otvara prostor za dublje ekonomsko iskorišćavanje i dalji pritisak na standard građana.
Ograničavanje mogućnosti daljeg zaduživanja
Kada javni dug pređe dozvoljene pragove, država se suočava sa zabranom novog zaduživanja. To dovodi do deficita, rasta kamatnih stopa i potrebe da se imovina koristi kao kolateral za postojeće obaveze.
Ulazak države u dužničko ropstvo
U trenutku kada se aktiviraju kolaterali, država gubi kontrolu nad ključnim resursima. Energija, prirodna bogatstva, javna preduzeća, pa čak i imovina građana – sve postaje predmet rasprodaje radi vraćanja duga.
Imovina i resursi kao meta
- EPS
- Srbijagas
- izvorišta vode
- šume i nacionalni parkovi
- javno-komunalni sistemi
- stambeni fond građana
Kraj ekonomske suverenosti
Kombinacija pada vrednosti dinara, rasta javnog duga i strateškog urušavanja ekonomskih stubova predstavlja završni čin gubitka ekonomske suverenosti. Srbija se suočava sa pretnjom potpunog ulaska u dužničko ropstvo, čime nestaje prostor za razvoj, stabilnost i samostalnu ekonomsku politiku.
