Osnovne odredbe novih zakona

Novi zakoni uvode dve paralelne obaveze: porez na emisije za velike industrijske izvore i posebnu taksu za uvoz proizvoda sa visokim sadržajem emisija ugljenika. Oba poreska instrumenta su nominovana u evrima i predviđa se da stupaju na snagu 1. januara 2026. godine.

Visina poreske stope i način obračuna

Stopa je fiksirana na 4 € po toni CO2-ekvivalenta. Poreska osnovica i način konverzije u dinarski ekvivalent određivaće se prema srednjem kursu Narodne banke Srbije i pravilima koja će biti propisana podzakonskim aktima.

Obuhvaćene gases i sektori

Porez obuhvata emisije CO2, kao i druge ključne gasove izražene u CO2-ekvivalentu (na primer N2O i PFC). Direktno pogođeni sektori su proizvodnja cementa, đubriva, železa i čelika, aluminijuma i elektroenergetika — pre svega veliki industrijski izvori emisija.

Taksa na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda

Posebna taksa na uvoz primenjivaće se na određene kategorije robe: čelik i liveno gvožđe, cement, đubriva i aluminijum. Prag za obaveznu prijavu i plaćanje postavljen je na uvoz veći od pet tona godišnje po uvozniku.

Izuzeci i prelazne mere

U slučaju kada su već plaćene odgovarajuće karbonske takse u zemlji porekla, moguće je priznanje tih uplata kao kredit prema novoj domaćoj taksi. Električna energija je privremeno isključena iz poreskog režima zbog tehničkih izazova u merenju i obračunu emisija pri uvozu energije.

Ciljevi i očekivani efekti

Vlada najavljuje da su ciljevi smanjenje zagađenja, podsticanje energetske efikasnosti i obnovljivih izvora i očuvanje konkurentnosti domaće privrede u uslovima uvođenja EU mehanizama kao što je CBAM. Takođe, zakoni predviđaju mogućnosti poreskih olakšica za firme koje investiraju u projekte dekarbonizacije.

Pravljenje podzakonskih akata

Za punu primenu sistema neophodno je donošenje paketa podzakonskih akata koji detaljno definišu metodologije izveštavanja, način obračuna, izuzetke i mehanizme kontrole.

Šta to znači za privredu i uvoznike

Veliki industrijski proizvođači će morati da uključe trošak emisija u svoje kalkulacije i da planiraju investicije u dekarbonizaciju. Uvoznici čelika, cementa, đubriva i aluminijuma koji prelaze prag od pet tona godišnje treba da prilagode logistiku i obračun troškova kako bi izbegli neočekivane opterećenja.