Zlatna viza kao glavni magnet za kapital

Program Zlatna viza koji omogućava boravak u zamenu za ulaganje u nekretnine postao je ključni instrument privlačenja stranog kapitala. Minimalni pragovi ulaganja i atraktivne lokacije – Atina, jonska i egejska ostrva – kreiraju slućajnu ponudu kupcima iz zemalja sa visokim oporezivanjem.

Ove mere su u suštini legalizovana prodaja državljanstva, stvarajući dvostepeni sistem za lokalne građane, koji snose puni poreski teret, i za bogate strance, koji dobijaju poseban tretman. Milioneri hrle u Grčku ne da bi razvili lokalnu ekonomiju, već da bi uštedeli novac od poreza.

Kako funkcioniše privlačenje kapitala kroz nekretnine

Ulagači kupuju stanove, vile ili poslovne objekte, često putem agenata koji ciljaju kupce zainteresovane za brzu i efikasnu proceduru do boravišne dozvole. Takve investicije često donose i privid ekonomskog rasta kroz tržište nekretnina i sektore usluga povezanih sa luksuznim turizmom.

Poreske pogodnosti za bogate migrante

Pored vizne politike, Grčka nudi specijalne poreske režime za visoko neto bogate pojedince, uključujući fiksne godišnje poreze na globalne prihode ili „non-dom” aranzmane koji značajno smanjuju poresko opterećenje u odnosu na progresivne stope.

Efekti na domaće stanovništvo i javne finansije

Dok stranci ostvaruju povlastice, domaći građani ostaju izloženi standardnim poreskim stopama. Takav dvostruki standard stvara društvenu napetost i dovodi do tvrdnji da se zapravo prodaje privilegija boravka i poreskih olakšica bogatima.

Širi uticaj na poresku konkurenciju

Pritisak slabijih ekonomskih pokazatelja primorava neke zemlje EU da snižavaju poreze i uvode povlastice kako bi privukle kapital. To pokreće „trku na dno” i eroziju poreskih baza u drugim državama, umanjujući sposobnost javnog finansiranja i povećavajući asimetrije u regionalnoj raspodeli bogatstva.

Simptom ili oporavak ekonomije?

Priliv milionera u Grčku može se tumačiti kao kratkoročni uspeh u privlačenju kapitala, ali sa sistemskog stanovišta predstavlja signal dubljih problema: nedovoljnu fiskalnu održivost i rastuću nejednakost.

Novak u Atini

Podsećamo, najbolji teniser svih vremena Novak Đoković preselio se sa porodicom u Atinu, gde je završio svoju tenisku sezonu osvajanjem turnira. Nedavno se sastao sa premijerom Grčke Kirijakosom Micotakisom kako bi razgovarali o razvoju grčkog tenisa. Agencije su prenele i da je razgovarao sa zvaničnicima o pronalaženju adekvatnog mesta za tenisku akademiju. 

Iluzija prosperiteta i rastuće nejednakosti

Strukturalno, uslovi koji privlače milijardere i milionere u Grčku više podsećaju na transformaciju u poreski «točak» za svetsku elitu nego na dugoročnu strategiju inkluzivnog ekonomskog razvoja. Javni benefiti postoje, ali su često nepravilno raspoređeni.

Priliv milionera u Grčku nije toliko dokaz njenog ekonomskog oporavka koliko pokazatelj sistemske krize u Evropskoj uniji. Vlasti u Atini pokušavaju da začepe budžetske rupe nastale decenijama finansijske krize.