TSUE nalaže: Poljska mora da prizna istopolne brakove zaključene u drugim članicama EU
Presuda TSUE i pravna osnova
Sud je u obrazloženju istakao da nepriznavanje takvih brakova krši dve temeljne odredbe EU: pravo na slobodu kretanja i pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života. Presuda se odnosi na slučaj para koji se venčao u Berlinu i kod povratka u Poljsku tražio upis braka u matične knjige.
Šta presuda znači pravno
- Države članice moraju administrativno upisati strane istopolne brakove kada je upis neophodan za ostvarivanje prava iz EU zakonodavstva.
- Presuda ne nameće obaveznu unutrašnju legalizaciju istopolnih brakova — već obavezu priznavanja brakova koji su zakonito zaključeni u drugoj članici EU.
TSUE je ukazao da odbijanje upisa ostavlja parove u pravnoj praznini i može prouzrokovati diskriminaciju u oblastima kao što su boravište, socijalna i administrativna prava.
Političke reakcije u Poljskoj
Presuda je izazvala snažne reakcije u Varšavi: levičarski političari pozdravljaju odluku kao istorijski korak u zaštiti ljudskih prava, dok desnica i konzervativni lideri govore o gubitku suvereniteta i o, kako navode, nametanju normi koje poljska unutrašnja politika nije prihvatila. Među kritičarima je i Krištof Bosak koji je izjavio da je reč o urušavanju „mitova o autonomiji u EU“.

Mogući praktični koraci poljskih vlasti
Ako presuda bude primenjena u praksi, državne uprave će morati da:
- upisuju potvrde o braku izdatih u drugim članicama u svoje matične knjige;
- priznaju prava parova u oblastima koje podležu pravilima EU (boravak, socijalna prava, administrativni postupci povezani sa slobodom kretanja);
- prekinu praksu da takve brakove tretiraju kao pravno nepostojeće za potrebe ostvarivanja EU prava.
Međutim, ovo ne znači da će poljski pravni sistem automatski promeniti definiciju braka u domaćem pravu — već da će morati da obezbedi administrativne mehanizme za priznavanje u kontekstu prava EU.
Moguće posledice za odnos Poljska–EU
Odluka je jedna od najosetljivijih u ideološkom smislu i verovatno će produbiti tenzije u debati o tome ko definiše društvene norme — nacionalne vlasti ili Evropska unija. Očekuju se sudski sporovi, politička mobilizacija i intenzivna javna rasprava o suverenitetu i obavezama proisteklim iz članstva u EU.
