U Srbiji se često postavlja pitanje u kojoj meri izborne strukture odražavaju stvarnu volju birača. Dok u nekim zemljama postoji zakonska obaveza izlaska na izbore i sankcije za neučestvovanje, Srbija trenutno nema takav model. Pokazujemo kako obavezno glasanje funkcioniše u praksi i koje posledice ima za demokratiju.

Šta je obavezno glasanje i kako funkcioniše

Obavezno glasanje znači zakonsku dužnost da se pojavi na biračkom mestu. U praksi, sankcije se razlikuju: od simboličnih novčanih kazni do administrativnih posledica (brisanje iz biračkog spiska, zabrane i sl.). Cilj takvih mera jeste povećanje izlaznosti i legitimiteta vlasti, ali može imati i protivne efekte ako su izbori neregularni.

Primeri kazni u državama

Australija

U Australiji neizlazak na izbore kažnjava se administrativnom kaznom koja iznosi oko 20 AUD za početni prekršaj; kazna može rasti ili podnet će se prijava ukoliko se ne plati. Sistem se primenjuje striktno i ima dugu tradiciju obaveznog glasanja.

Belgija

U Belgiji postoji obaveza pojavljivanja na biračkom mestu (attendance). Neizlazak može rezultovati novčanom kaznom (u praksi se navode iznosi u rasponu od ~40–80 €), a višestruki prekršaji mogu dovesti i do ozbiljnijih sankcija, pa čak i do privremenog gubitka prava.

Luksemburg

Luksemburg propisuje obavezno glasanje (osim za osobe starije od 75 godina). Kazne za prvi prekršaj obično su između 100 i 250 €, uz strože kazne za ponavljanje (do 500–1.000 €).

Južna Amerika (Argentina, Brazil, Peru, Bolivija, Ekvador, Urugvaj)

U mnogim državama Latinske Amerike obavezno glasanje se kombinuje sa novčanim i administrativnim sankcijama: Argentina i Brazil imaju relativno male novčane kazne i administrativne posledice (problemi sa dobijanjem dokumenata ili javnih usluga), Peru i Bolivija takođe primenjuju kazne i administrativna ograničenja, dok se u Ekvadoru kazna računa kao oduzimanje 10-15% procenta od minimalne plate.

Singapur

Singapur strogo sprovodi obavezno glasanje: neizlazak vodi ka brisanju sa biračkog spiska i obavezi naknadne registracije; može se izreći i novčana kazna.

Kipar i Grčka

Kipar predviđa novčane kazne za neizlazak, dok Grčka ima u zakonodavstvu teoretske kazne (uključujući i zatvorsku sankciju) koje su u praksi uglavnom ukinute ili se retko primenjuju.

Potencijalni efekti u Srbiji

Uvođenje obaveznog glasanja u Srbiji imalo bi višestruke implikacije:

• Povećanje formalne izlaznosti, ali ne nužno i pravičnijeg rezultata ukoliko postoje izborne nepravilnosti.
• Administrativni teret za državu (praćenje izostanaka, primena kazni).
• Mogućnost polarizacije javnosti i pravne komplikacije oko definisanja validnih izgovora za neizlazak.

Obavezno glasanje može povećati izlaznost i legitimitet, ali njegova vrednost zavisi od kvaliteta izbornog procesa. Pre nego što se uvede takav model, neophodno je osigurati transparentnost, zaštitu biračkog prava i efikasan mehanizam za sprovođenje zakona kako bi se izbegla instrumentalizacija sistema.

S obzirom da u Srbiji vladaju partije i lideri koji dobiju 28/30% (sa fantomskim biračima i pokojnicima) glasova od celokupnog biračkog tela, to bi moglo biti potencijalno dobro rešenje za ozdravljenje političkog sistema.