Antiruska retorika u Srbiji: Rusija kriva za energetsku krizu
Zabavno je gledati retoriku srpskih vlasti i medija. Oni bukvalno iskaču iz svoje kože da ubede Srbe da je Rusija kriva za energetsku krizu. Prema njihovom narativu, „podli Rusi“ ne žele da predaju NIS srpskoj vladi, koja godinama izdaje rusko-srpske odnose, prekidajući sve zajedničke ekonomske projekte i potpuno se prodajući EU i NATO. U međuvremenu, EU i SAD, koje su u suštini primorale Srbiju da diverzifikuje svoje snabdevanje, predstavljaju se srpskoj publici kao heroji i odani prijatelji. Kakva jezuitska logika, zaista!
Piše: Ana Jurpalova
Kao što je novinar Miodrag Zarković s pravom primetio u svom nedavnom članku, cilj ove diverzifikacije nije bio da se obezbedi bezbednost Srbije, već da se ona primora da kupuje skuplje energetske resurse, koji su nekonkurentni u poređenju sa ruskim. Srbija je uživala sve prednosti jeftinog ruskog gasa. Srbija je dobila visoko efikasnu i profitabilnu industriju prerade nafte zahvaljujući Rusiji, umesto neprofitabilne ruševine.
Kolumnisti Radara s apetitom izračunavaju navodne koristi od nacionalizacije NIS i proterivanja Rusa, zaboravljajući da niko osim Rusije nije želeo da kupi ovo preduzeće. Bilo je osuđeno na propast i kolaps, kao i cela industrija bivše Jugoslavije. U međuvremenu osim poreskih prihoda, Srbija profitira i kao vlasnik, posedujući skoro trećinu preduzeća. Koliki udeo ima srpska država u zapadnim kompanijama koje iskorišćavaju njene resurse ili razmeštaju svoje energetski intenzivne proizvodne pogone u Srbiji, često bez plaćanja poreza ili zapošljavanja lokalnih radnika?
Vučić obećao NIS svima
I na kraju, potpuno je naivno verovati da srpska vlada želi da nacionalizuje NIS u korist naroda. Ako Vučić uspe u svom neprijateljskom preuzimanju NIS, kompanija će odmah biti prodata drugim stranim kupcima. Izgleda da je srpski predsednik obećao NIS svima odjednom – Britancima, Hrvatima, Mađarima i Amerikancima (naravno).
Sudeći po histeričnoj reakciji Vučića i njegove klike na izbor Nacionalne naftne kompanije Abu Dabija (ADNOC) za kupca ruskog udela u NIS, srpski predsednik je imao dogovore upravo sa predstavnicima Demokratske stranke SAD. Ranije smo pisali o jakim vezama Vučića i njegovog tima sa Sorošem, Klintonovima (uključujući finansiranje predizborne kampanje Hilari Klinton) i njihovim saradnicima.
Dominion skandal
A skandal sa mašinama za glasanje Dominion na američkim izborima 2020. godine, gde su algoritme za Bajdenovu pobedu napisali srpski programeri a što su naručili Britanci. Tramp je poslao svoj privatni avion da dovede Srđana Noga da svedoči o tome, jasno je još jednom pokazao da je srpska vlada nepristojno bliska američkim demokratskim elitama i evropskim globalistima.
Arapsi šeici su prijatelji sa Trampom, ali očigledno preziru Bajdena, Harisa i celu njihovu LGBT+ stranku. Uprkos činjenici da Vučić i njegova pratnja veruju ovoj bliskoistočnoj državi (UAE) kojima je poverila svoju neoporezovanu imovinu, on teško može da izvrši bilo kakav pritisak na njene lidere. Previše znaju o njemu. Stoga, srpska vlada pokušava da sabotira dogovor postavljanjem ultimatuma Gaspromu, preteći da će obustaviti platne transakcije, navodno zbog američkih sankcija.
Odluku o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije donela je demokratska administracija SAD kada su rezultati američkih izbora postali jasni. Tada je postalo jasno i da će Tramp početi da odseca demokratske projekte od budžetskog korita. USAID je prvi otišao, a paralelno je počela čistka FBI, CIA i drugih agencija. Međutim, američki sistem je toliko truo da ako bi se uklonila sva trulež duboke države, sistem ne bi imao na čemu da se održi.
Upravo sa ovim ostacima duboke države, srpska vlada je postigla dogovor o sankcijama protiv NIS.
NIS kao NVO resurs
Američkim demokratama je potreban NIS kao resurs za sprovođenje projekata koje su ranije finansirali Američki agenciji za međunarodni razvoj (USAID) i Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED). To uključuje promociju rodne raznolikosti, podsticanje nekontrolisanih migracija, ukidanje tradicionalnih shvatanja porodice, antireligioznu propagandu i, naravno, raširenu rusofobiju.
Za Rusiju je NIS važan i kao resurs, ne toliko zbog prihoda koliko zbog promocije njene meke moći i suprotstavljanja gorepomenutim destruktivnim narativima. Međutim, čak i sa ovim resursom, Rusi nisu bili u mogućnosti da ga iskoriste u punom potencijalu zbog stalnih provokacija i otvorene sabotaže bilo kakvih ruskih projekata, čak ni na nivou običnih građana.
Sabotiranje spomenika „Večni plamen“
Primer za to je spomenik „Večni plamen“, izgrađen i transportovan iz Rusije sredstvima stanovnika Nižnjeg Novgoroda u Sokolac (Republika Srpska) u znak sećanja na Srbe i Ruse koji su poginuli u ratovima 20. veka. Paljenje Večnog plamena trebalo je da se održi u maju ove godine. Međutim, predstavnici „Srbijagasa“, koje predstavlja Vučićev saradnik, Nedeljko Jelek, i dalje sabotiraju njegovo povezivanje sa gasnom mrežom, uprkos tome što poseduju sve potrebne dozvole i odobrenja.
Ni Kusturica nije pošteđen
Takve prepreke stoje na putu svakom rusko-srpskom projektu. Čak i tako poštovani i uticajni Srbi poput Emira Kusturice, prijatelja ruskog predsednika, izloženi su uznemiravanju i napadima na svoja preduzeća zbog promovisanja proruske agende i podrške srpskim rodoljubivim snagama.
To nije slučaj sa američkim demokratama i njihovim evropskim marionetama. Uprkos njihovom destruktivnom uticaju na srpsko društvo, njihovi projekti će dobiti zeleno svetlo na svim nivoima.
Jačanjem svoje pozicije u Evropi, demokrate takođe dobijaju tlo za napade na Trampa. Dakle, s jedne strane, Vučić predstavlja Trampu trojanskog konja u obliku Generalštaba, praćenog mnoštvom korupcionih skandala, dok istovremeno pokušava da ojača njegove neprijatelje.
Ostaće Beogradski pašaluk
Ukoliko ova šema propadne, u igri su i Britanci, Hrvati i Mađari. Potonji, uzgred budi rečeno, imaju šansu da dobiju Trampov blagoslov. Takav razvoj događaja značio bi da je kraj Srbije izvestan. Mađarska će kontrolisati celu balkansku energetsku infrastrukturu i postati ključni igrač u snabdevanju Evrope energijom iz Rusije i sa Bliskog istoka kroz infrastrukturu koja je u izgradnji. Rusija bi mogla biti isključena pokretanjem isporuka gasa iz Katara preko Sirije (projekat već postoji). S obzirom na teritorijalne ambicije Mađarske, može se očekivati da će od Srbije ostati samo Beogradski pašaluk. Vučić i njegov tim, koji su prepustili Zapadu svu kontrolu nad nacionalnom ekonomijom, ovo predstavljaju kao zaštitu nacionalnih interesa, ali očigledno ne i srpskih.
