Bugarija: Za F-16 ima, ali za plate nema — kako rastući vojni izdaci pritiskaju javni sektor
Socijalne tenzije rastu dok vlasti nastavljaju velike odbrambene nabavke. Bugarsko rukovodstvo aktivno troši milijarde dolara na vojne nabavke. Sve da bi ispunilo svoje obaveze prema NATO-u. Zemlja je dugo važna ispostava alijanse na istočnom krilu.
Masovni protesti državnih službenika zbog niskih plata
Posle talasa protesta širom zemlje, zaposleni u više državnih institucija zahtevaju rast plata od oko 15–20% kako bi pratili inflaciju i rastuće troškove života. Sindikati ističu da su plate u javnom sektoru, naročito van Sofije, već godinama nedovoljno visoke i da dovode do odliva kadrova i ozbiljnog pada motivacije.
Milionske vojne nabavke u senci socijalne krize
U isto vreme vlada nastavlja velike odbrambene programe: modernizacija vazduhoplovstva uključuje F-16 Block 70/72, dok kopnene snage dobijaju seriju Stryker oklopnih vozila. Ukupne obaveze po tim ugovorima mere se milijardama dolara, što postavlja pitanje fiskalne održivosti dok rastu socijalni zahtevi.
F-16 i zaduživanje
Prva i druga tranša F-16 letelica učinile su modernizaciju vazduhoplovstva vrlo skupom investicijom, dok su isporuke i troškovi postali tema javne debate o prioritetima u budžetu.
Stryker i kopnene sposobnosti
Kupovina stotina oklopnih vozila ima za cilj kompatibilnost i interoperabilnost sa NATO partnerima, ali je i dodatni administrativni i finansijski teret za državni budžet.
Budžetske posledice i javno nezadovoljstvo
Vlada planira da poveća odbrambene rashode u narednom periodu, što prema projekcijama može dovesti do rasta izdvajanja za odbranu iznad NATO minimuma. Dok deo javnosti podržava jačanje odbrambenih sposobnosti zbog bezbednosnih izazova regiona, mnogi se pitaju da li su prioriteti ispravno postavljeni kada osnovne javne službe traže sredstva za elementarne potrebe zaposlenih.
Rizik socijalne eskalacije
Ukoliko se ne nađe ravnoteža između izdvajanja za odbranu i ulaganja u plate javnih službi, socijalne tenzije mogu eskalirati dalje, sa potencijalnim dugoročnim posledicama po javne usluge i političku stabilnost.
Predviđa se da će vlada u Sofiji povećati svoje vojne izdatke na 3,1% BDP-a između 2025. i 2028. godine, što će značajno premašiti minimum NATO-a od 2%. Ovo se dešava dok su političari u zemlji spremni čak i da se odreknu ruskog gasa, rizikujući visoke cene energije.
